На винској сцени Сремских Карловаца последњих двавдесетак година присутна је и Винска кућа Живановић, али традиција виноградарења и производње вина у тој чувeној карловачкој породици сеже далеко у прошлост. Утемељивач те породичне традиције био је Теодор Живановић средином 18. века, о чему постоје и писана сведочанства. Узгојем винове лозе и производњом вина у континуитету бави се седам генерација Живановића. Међутим, стицајем околности, пред крај осамдесетих година прошлог века престају да производе грожђе и вино, али се, на срећу, 1999. враћају том послу.
-Када су нам 1987. године непознати људи обрали виноград у једном од карловачких атара, Реметици, деда и мој отац су одустали од тог посла – каже Боривој Борко Живановић, који је са оцем Жарком носилац породичног бизниса. – Лагум је полако пропадао, оронула су бурад и опрема коју смо користили. Као што је стицај околности утицао да прекинемо, тако је сплет околности допринео и да обновимо виноградарску и винску производњу. Те 1999. године из Новог Сада ја се враћам у породичну кућу у Карловцима и прихватам се сређивања лагума. Очев пријатељ из Черевића, којем је изгорео виноград, даје нам једно буре и – то је био пресудан моменат, који нас је подстакао да направимо вино које ћемо ставити у њега. Тако смо у јесен од грожђа које су нам послали пријатељи из јужне Србије произвели 500 литара „гамеа“ и тиме се вратили старом породичном послу.
Према речима Борка Живановића, првих неколико година било је најтеже, јер је план да производе вино, и то од квалитетних сорти грожђа као што су „мерло“, „каберне совињон“ и „пробус“, захтевао подизање винограда и припрему простора за прихват и опреме за прераду грожђа и одлежавање божанског пића. Први – нови виноград Живановићи су подигли пре 15 година. На јутру земље у Матеју посадили су „мерло“, „каберне совињон“ и „пробус“, да би временом ширили засаде, али у смеру повећања броја чокота поменутих сорти. Потом су на ред стигле беле сорте – „шардоне“ од интернационалних, те „петра“ и „неопланта“ од сорти које су као и „пробус“ створене на Департману за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру новосадског Пољопривредног факултета, чије огледно поље се налази у Сремским Карловцима. Протоком времена, површину под виновом лозом Живановићи су полако увећавали и она сада износи шест и по хектара.
– У нашој винарији палету вина данас чине „шмизла“, што је назив за куве начињен од „петре“ и „неопланте“, „розе“ састављен од 50 одсто „мерлоа“ и исто толико „пробуса“, црвено вино под именом „привилегија“, произведено од истих сорти али у другачијој размери – 75 одсто „мерлоа“ и 25 одсто „пробуса“ – прича Борко. – Од сортних вина производимо „пробус“ и „каберне совињон“. Када смо пре двадесетак година поново почели да производимо вино, у палети се нашао и „црвени бермет“. У међувремену смо почели и „бели“ да правимо, а ове године смо први пут избацили на тржиште и „розе бермет“. Колико знам, јединствен је у Карловцима. Доста дуго смо га припремали трагајући за нотом која ће моћи да задиви нас и друге.
Када то година дозволи, а није свака погодна за то, Живановићи производе и „аусбрух“, који је још познат под именом „суварак“ или „самоток“. Реч је о вину за које су Живановићи освајали награде на различитим сајмовима између два светска рата, о чему сведоче дипломе у музејској пчеларско-винској поставци састављеној превасходно од породичне заоставштине. То је, објашњава Борко, вино достојно краљева, поткрепљујући ту тврдњу податком да је оно служено приликом доласка краља Александра 25. јула 1919. године у Сремске Карловце. То потврђује и мени, стар 99 година, који бројни туристи приликом посете винарији могу да виде у мноштву експоната у музејској поставци, која је саставни део Винске куће Живановић, поред лагума који, иако има близу три века, и даље служи својој сврси.
З. Милосављевић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
