Мала улагања, лак узгој и добра цена
Мушмула се ретко гаји у Шумадији, иако није захтевна за гајење и има добру цену у односу на улагања. Данас, свакако, имамо више засада него у прошлом веку, када је била потпуно потиснута. У последње две деценије ово скоро заборављено воће доживело је спорадичну рехабилитацију на мањим површинама што је подстакло воћаре на размишљање о новим засадима. Слободна је процена да су два хектара под мушмулом довољна за живот једног пољопривредног домаћинства.
Двојица произвођача из Шумадије не жале што су на својим имањима посадили мушмулу. Ниједан не преферира продају у конзум, већ је прерађују, један у ракију, други у џемове.
Сама се изборила с ервинијом и ојачала
Предраг Филиповић из Тополе код Крагујевца, гаји мушмулу на 35 ари у селу Водице код Смедеревске Паланке. Одлучио се за њу, јер је желео традиционално воће, које се лако гаји, исплативо је, а улагања су мала. Мушмула је испунила његове критеријуме.
– Имам око 300 стабала домаће старинске мушмуле коју сам засадио 2014. године – каже за „Добро јутро“. – Годишње уберем око 5 тона плодова. Свежа мушмула има солидну и константну цену од око један евро. У Централној Србији је слабија, док је Војводина мало више тражи, али мени више одговара да је прерађујем, него да сваке недеље радим испоруку.
Што се узгоја тиче, Предраг нас уверава да је изузетно лак и додаје:
Прве године сам обрадио земљу по свим захтевима струке, попут зимског орања. Већ друге године сам затравио засад између редова и сада га само редовно косим. Од болести третирали смо је два пута годишње, у пролеће и у августу због црва. Имао сам проблем са ервинијом једне године, јер резач није дезинфиковао маказе. Санирао сам то изношењем оболелих делова и она је одолела даљем ширењу.
Филиповић каже да је мушмуле последњих година пустио да се саме боре и руководио се принципом – шта ми роди, родило је! На његово изненађење стабла су се се изборила и ојачала, тако да сваке године има одличан род, а укинуо је и хемијске третмане.
Најважније су саднице
– Најважније је одабрати квалитетне саднице. Нашао сам их у околини Трстеника. Мада, када је расадничар чуо да ми треба 300 комада мислио да се неко шали с њим, јер највише што је продао појединцу било је пет садница. То довољно говори да она још није заживела у овим крајевима. Првих неколико година сам је редовно заливао, сада она сама проналази пут до воде – тврди Предраг.
Осим ракије, коју пече под називом „Мушмулук“, задовољан је јер је инспирисао још неколико произвођача да је засаде. Позиви и интересовања су стизали из Младеновца, Котора, Подгорице, Ниша и Војводине.
Сви они су засадили по 10 до 20 ари. У Тополи је скоро никао један мањи засад, тако да има наде за ову неоправдано заборављењу воћку. Кад сам је ја садио пре скоро десет година, нисам имао кога да питам за савет, јер је мушмула било тек по која у приватним двориштима. Организоване садње скоро да није било – прича нам Пеђа.
У селу Чумић код Крагујевца, на газдинству Ђорђа Лазаревића, засадили су је на 30 ари. У касну јесен уберу око 2.000 килограма плодова, од којих праве џем. Тегле те, здраве и укусне зимнице су међу најтраженијима на београдским пијацама. Од једног килограма воћа, добија се 600 грама џема. Али, ова чаролија почиње у засаду.
Засад за наследнике
Мушмуле заиста није тешко гајити, само је потребно стрпљење да се сачека пуна родност. Случајно сам засадио 120 стабала 2009. године на парцели са којом нисам знао шта ћу, јер није одговарала ниједној другој врсти. Ишао сам на ређу садњу. Сада имам род од 15 до 20 килограма по стаблу. Старија стабла дају и по 50 килограма. Не прскам је, нити захтева било какво хемијско третирање – каже Ђорђе.
Мушмула је једна од ретких воћки која се бере у другој половини новембра, када на имањима више нема посла, а мраз и слана само што не почну. Њена предност је и у дуговечности стабла. Може да рађа и до 50 година.
Мушмуле са једне парцеле можете да берете деценијама и својој деци и унуцима обезбедите неку сигурност, а да за то време не морате значајно да улажете, јер њој одговара што природнији амбијент – додаје Ђорђе.
Од улагања, наши саговорници наводе трошкове обраде земљишта прве године и садница, а свака кошта око 200 динара. Одлучили су се на старински начин одржавања воћњака, па су их заливадили и редовно косе због лакше бербе. Сматрају да јој највише одговара што мањи утицај метода савремене воћарске производње. Томе у прилог говори и случај једног Филиповићевог колеге који је пре неколико година искрчио 30 ари мушмула и посадио јабуке. Покајао се, јер је, како тврди, имао већи профит од мушмула.
Берба након мраза
Плодови мушмуле укуснији су ако се уберу након благог мраза, јер равномерније дозревају. Осим за ракију, ликер и џем, користе се и за туршију. Коштице, кора и лишће користе се због лековитости у народној медицини. Обилује витамином Ц и Б, пектинима, калијумом, калцијум, гвожђем и магнезијумом.
У понуди три сорте
Мушмула може да се гаји у низијама, али и на надморским висинама до 1.000 метара. Отпорнија је на хладноћу у односу на друге воћне врсте, касно цвета па јој не сметају ни пролећни мразеви.
Тражи плодно, растресито и умерено влажно земљиште. Време садње у риголованом земљишту у већим засадима су јесен и зима. Релативно добро подноси сушу, али штету могу да јој нанесу дуготрајне температуре изнад 33 степена. Независно од подлоге на коју је калемљена, подземна вода би требало да буде најмање 1,5 метара дубине – каже дипл.инж. Виолета Петровић – Луковић. – У пуну родност улази у 3. или 4. години. После 20 година од садње, мушмула калемљена на дуњу даје принос и до 80 килограма, а на бели глог и оскорушу од 100 до 150 килограма по стаблу. По облику плода деле се на мушмуле јабучастог и крушкастог облика. Постоји око 40 сорти, али се у производњи користи свега десетак. Расадници углавном нуде три сорте: домаћу, ројал и понегде холандску крупну.
Пише: Биљана Ненковић
Фото: Пеђа Филиповић
