Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Избор воћних сорти за нове засаде је веома одговоран посао, и кад се ради о баштама и окућницама, а поготово за веће плантажне засаде и комерцијалну производњу која мора да задовољи веома пробирљиве купце. Приликом избора врсте, односно сорте за гајење, мора се повести рачуна о следећим елементима: о еколошким условима места, потреби и близини тржишта, односима оплодње међу сортама, дужини живота воћака итд. У топлијим рејонима треба гајити раније сорте, да би раније стигле за бербу. За окућнице и баште треба бирати сорте које су отпорне према проузроковачима болести и штеточинама и што више воћних врста и сорти различитог времена сазревања, а за плантажне засаде мањи број сорти.
Имајући у виду да се од савремених засада очекује да буду прилагођени и што отпорнији на климатске услове, на климатске промене и нарочито на екстремне осцилације температура, падавина и влажности и на све чешћу појаву олуја, града и других непогода, све више се води рачуна, не само о врстама и сортама, него и о избору најбољих подлога за саднице. Зато ћемо се посебно позабавити новим и водећим и најбољим подлогама за поједине воћне врсте.
Водеће подлоге за јабуку
М 9 (Malling 9) стара је вегетативна подлога, али још увек водећа подлога за јабуку у већини земаља Европе. Сорте јабуке, калемљене на ову подлогу, достижу око 35% бујности сорти калемљених на сејанац дивље јабуке, рано пророде и одлично рађају. Плодови су крупнији, раније сазревају и обојенији су него на другим подлогама. Најбољи резултати на овој подлози постижу се на плодном, умерено влажном земљишту, кад су на њу калемљене средњебујне и бујне сорте. У засаду на овој подлози обавезан је наслон. Осетљива је на бактериозну пламењачу и ниске зимске температуре. Данас се за калемљење користе субклонови М 9. Најслабије бујни субклонови, приближно као М 9 стандард су NAKB 337 и Fleuren 56, док су најбујније Pajam 2, Nic 29 и M 9 EMLA, које су нешто мање бујне него М 26.
М 26 (Malling 26) нешто је бујнија од подлоге М 9. Сорте јабуке, калемљене на ову подлогу, достижу око 40–45% бујности у односу на сорте калемљене на сејанац дивље јабуке. Користи се првенствено за калемљење мање бујних сорти, као и спур типова јабука. Сорте калемљене на овој подлози рано пророде и доста добро рађају. Отпорнија је од осталих подлога из М серије на ниске зимске температуре. Осетљива је на бактериозну пламењачу, трулеж врата корена и крваву ваш.
ММ 106 (Malling – Merton 106) је средњебујна вегетативна подлога. Сорте јабуке, калемљене на ову подлогу, достижу око 65% бујности од сорти калемљених на сејанац дивље јабуке. Сорте јабука, калемљене на подлози ММ 106, ступају у род у трећој години, а потом дају високе приносе. Нарочито добре резултате дају слабије и средњебујне сорте и спур типови калемљени на овој подлози. Обојеност плодова на овој подлози је знатно слабија него на подлози М 9. Отпорна је на крваву ваш, осетљива је на бактериозну пламењачу и трулеж вратакорена.
Нова подлога за јабуку
Malus Geneva 11 по бујности је слична М9. Опорна је на бактериозну пламењачу и крваву ваш. Може се користити код поновне садње. Сорте јабуке, калемљене на овој подлози, сличне су родности и мало боље. Отпорна је на ниске температуре. Све је већа потражња ове подлоге.
Подлоге за крушку
Сејанац дивље крушке (Pyrus communis) подлога је погодна за веће размаке садње, лошија земљишта и земљишта с нешто већом пХ вредношћу (боље подноси већи садржај активног креча у земљишту него селекције дуње). Окалемљене воћке су дуговечне, боље подносе сушу, заслањена земљишта и мраз. Има добар афинитет са сортама крушке. Међутим, доста сорти не даје добар квалитет плодова када су на њој окалемљене (повећан број камених ћелија у односу на оне калемљене на дуњи, а неке позне сорте, као на пр. красанка и зимска деканткиња, извесних година не могу да сазреју). На сиромашном земљишту у брдовитим рејонима, где се крушка гаји полуинтензивно, као и на кречним земљиштима, ова подлога се више користи од вегетативних подлога.
Бадемолика крушка (сланопађа, горница, Pyrus amygdaliformis V.) генеративна је подлога која најбоље подноси сушу од свих крушака. Распрострањена је у југоисточној Србији. У аридним рејонима нема велику бујност, али у повољним условима она је бујна, скоро као дивља крушка. Многе сорте крушака, а нарочито зимске, немају добар афинитет с њом. Најбољи резултати постигнути су с летњим сортама крушака. Може се користити као подлога за крушку у рејонима с мало падавина и на кречном и каменитом земљишту.
MA је подлога пореклом од анжерске дуње, средње бујности. Бујнија је од MC, а мање бујна од Ба 29. Захтева дубока, плодна, растресита и умерено влажна земљишта. Са појединим сортама крушке нема добар афинитет. Релативно је отпорна на мраз, а слабо отпорна на сушу. На земљиштима с повишеним садржајем креча (преко 7% активног креча) пати од хлорозе.
Ba 29 је клон провансалске дуње нешто боље компатибилности са сортама крушке у односу на МА. Ослобођена је вируса и показује већу толерантност према садржају креча у земљишту. Нешто је бујнија од дуње МА и осетљивија на мраз. Сорте на њој раније почињу да плодоносе, и постижу исту крупноћу и квалитет плода као на дуњи МА. Има нешто лошију компатибилност са сортом вилијамовка.
MC (EMC, C) је слабо бујна подлога, пореклом од дуње. За 30% има слабију бујност од дуње МА. У топлим и сувим поднебљима често има слаб пораст, ситније плодове и алтернативну родност. Веома је осетљива на мраз. Подлога MC је интересантна због слабе бујности. Ова подлога је издвојена из популације анжерске дуње коју је имао на располагању Институт у Ист Малингу, као посебан тип (Tukey, 1964). Осетљивија је на мраз и присуство креча у земљишту од дуње МА. Сорте крушака с њом имају слабији афинитет.
Адамс је вегетативна подлога пореклом од дуње. Према бујности налази се између дуња МА и MC. Боље је адаптивности према различитим типовима земљишта од МА, али је и она осетљива на вишак креча. Приноси и квалитет плодова често су већи него у осталих подлога пореклом од дуње.
Сидо је вегетативна подлога пореклом од дуње која је за 5 до 10% слабије бујности од дуње МА. Роди релативно рано и даје крупне плодове. Веће је толерантности према кречу у земљишту. Стабла крушке, калемљена на тој подлози, боље рађају него на дуњи МА, а плодови су сличне крупноће и квалитета.
OHF серија вегетативних подлога за крушку пореклом од крушке створена је у САД укрштањем старих сорти крушке Old Home и Farmingdale. За све њих је заједничко да су отпорне према бактериозној пламењачи, крвавој ваши, а толерантне према микоплазнатичном пропадању крушке, повећаном садржају креча у земљишту и суши.
Pyrodvarf је нeмачка подлога пореклом од крушке која се одликује се високом отпорношћу на зимске мразеве и проузроковаче болести. Високо је толерантна на присуство креча у земљишту. Компатибилна је са свим сортама крушке. Бујности је око 50% у односу на сејанац. Рано ступа у плодоношење и даје високе приносе, доброг квалитета и униформне величине плода. Добро се укорењава, па у засаду није потребан наслон.
Подлоге за дуњу и мушмулу
Дуња се калеми практично само на вегетативне подлоге – на дуњу MA, Ba 29 и др. Све сорте дуња са овим подлогама имају добар афинитет. Изузетно, дуње се могу калемити и на генеративне подлоге: сејанац дуње и сејанац крушке (за сиромашнија земљишта), па чак и на сејанце глога (првенствено бели), оскоруше и мушмуле.
Мушмула се калеми првенствено на дуње (дуњу MA, Ba 29 и др) и сејанце белог глога (за сувља и сиромашнија земљишта). Изузетно, као подлога се користе и сејанци мушмуле, који боље подносе кречна земљишта него дуња. Предност треба дати дуњи као подлози за мушмулу, нарочито домаћу, која с дуњом има добар афинитет. Калемљене на дуњи, мушмуле пре пророде и боље рађају.
Подлоге за шљиву
Поред џанарика (Prunus cerasifera Ehrh), црни трн (Prunus spinosa L), трношљива (Prunus insititia L.), виноградарска бресква (Prunus persica L.) , Миробалан Б (Myrobalan B) Миробалан 29Ц (Myrobalan 29C), треба обратити пажњу на следеће вегетативне подлоге:
Пента је сејанац сорте Imperial epинеусе (Prunus domestica), погодан за заснивање засада шљиве, брескве и нектарине на тешким земљиштима, са повишеним садржајем калцијум карбоната (CaCO3) и високим нивоом подземних вода, као што је то случај на подручју Војводине.
Тетра је по карактеристикама слична претходној подлози, али је бујност калемљених сорти на овој подлози већа.
Вавит (WaVit) је подлога селекционисана у Аустрији као клон сорте шљиве вангенхајмова (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Има добар афинитет с накалемљеним сортама шљиве и кајсије. Коренов систем је добро развијен па може да се гаји без потпоре и не формира изданке. Пораст стабала је уједначен и средње бујан, око 70% у односу на сејанац џанарике.
Веива (WeiWa) је подлога која је настала у Немачкој размножавањем сорте шљиве вангенхајм културом ткива (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Веће је бујности од подлоге WaVit, а за око 20% мање бујности у односу на сејанац џанарике.
Пикси (pixy) је слабобујна подлога, која захтева плодна и довољно влажна земљишта, јер тешко подноси сушу. Издвојена је као сејанац подлоге St. Julien. Слабије подноси и креч у земљишту, а није погодна за садњу на теренима где је претходно већ гајена шљива.
Иштара (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) је комплексни међуврсни хибрид, осетљив на главне ограничавајуће факторе – висок садржај креча у земљишту, сушу, као и вишак воде у земљишту.
Јаспи (Prunus salicina × Prunus spinosa) за разлику од претходне подлоге, добро подноси тешка и базна земљишта.
GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis) веома је популарна подлога за шљиву, захваљујући способности да подноси и до 12% физиолошки активног креча у земљишту. Добро подноси и неплодна, сува земљишта, као и поновну садњу на месту старог засада шљиве. Ова подлога се због свега наведеног препоручује за земљишта у Војводини.
Подлоге за трешњу и вишњу
Поред генеративних подлога дивља трешња (Prunus avium L) и магриве (Prunus mahaleb L), треба више ширити следеће подлоге:
Гизела 5 („GiSelA 5“) спада у групу слабо бујних подлога за трешњу и вишњу, мада јој је бујност у првим годинама велика. Посебно је погодна за плоднија земљишта, где у условима довољне обезбеђености водом даје најбоље резултате. Не подноси тешка земљишта, сушу, као ни вишак односно, веће количине воде. Умерено је осетљива на креч у земљишту. Из истог програма оплемењивања је подлога гизела 6. Адаптивност ове подлоге на различита земљишта је много боља у односу на гизелу 5. Боље подноси сушу, али није погодна за гајење у медитеранским условима. Уз адекватно редовно наводњавање, на територији Војводине гизела 5 представља водећу подлогу која даје високе приносе и плодове високог квалитета.
Не треба запоставити и следеће вегетативне подлоге:PHL-A ,Pi-Ku подлоге означене као 1 – 4 , облачинска вишња (Prunus cerasus L.), степска вишња (Prunus fruticosa Pall.)
Нове подлоге за трешњу и вишњу
Крyмск 5 (VSL-2) јер нова кржљава подлога за трешње настала хибридизацијом Prunus fruticosa x Prunus lannesiana. Има добру компатибилност и с трешњом и вишњом. По бујности слична је гизели 6. сорте калемљене на њу рано пророде и редовно рађају са високим приносима. Подноси сушу. Добра је подлога за тешка и влажна земљишта.
Крyмск 6 (LC-52) Нова кржљава подлога за трешње, настала хибридизацијом Prunus cersus (Lyubskaya) x Cerapadus Michyunin (P. Cerasus x P. maackii). Има добру компатибилност и са трешњом и вишњом. По бујности слична је гизели 5. Сорте калемљене на њу рано пророде и редовно рађају са високим приносима. Подноси сушу. Добра је подлога за тешка и влажна земљишта. Утиче на крупноћу и посебно на смањње пуцања плодова.
Подлоге за брескву и нектарину
Поред подлоге виноградарска бресква (Prunus persica L.) и GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis) треба уводити и следеће:
Пента (сејанац сорте Imperial epineuse (Prunus domestica)) погодна је за заснивање засад брескве и нектарине на тешким земљиштима, с повишеним садржајем CaCO3 и високим нивоом подземних вода.
Тетра спада у слабобујне подлоге. По особинама је слична подлози Пента.
Кримск 86 (Krymsk 86, Prunus cerasifera × Prunus persica) је подлога која се добро укорењава. Толерантна је на тешка и влажна земљишта.
Иштара (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) подлога је осетљива на асификацију земљишта, средње осетљивости на повећан садржај креча у земљишту, али је толерантна на сушу. Захтева плоднија земљишта, попут чернозема.
Сирио (слободна оплодња GF 557, Prunus persica × Prunus dulcis) мало је мање толерантан на садржај калцијум карбоната од GF677, али је погодна за заснивање густих засада на плодним земљиштима чак и с повишеним садржајем CaCO3.
Јаспи (Prunus salicina × Prunus spinosa) подлога је осетљива на повишен садржај CaCO3 у земљишту и рак корена. Слабе је бујности, али и слабе родности. Образује изданке, а договечност воћака је врло кратка.
Подлоге за кајсију
Поред Миробалан 29ц (Myrobalan 29C, Mr. S 2/5 треба ширити и друге вегетативне подлоге:
Пента је подлога која веома добро подноси тешка земљишта и земљишне патогене. Подноси већи садржај креча у земљишту. Одлично се укорењава и није склона формирању изданака.
Тетра је подлога по особинама веома слична подлози Пента.
Немагард и Немаред су подлоге селекционисане у САД. Изузев отпорности на нематоде, немају већих предности, будући да су осетљиве на повишен садржај креча у земљишту, те се не препоручују на подручју Војводине.
Иштара (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) је осетљива на асификацију земљишта, средње осетљивости на повећан садржај креча у земљишту, али је толерантна на сушу. Захтева плоднија земљишта попут чернозема.
Бариер (Barrier, Prunus persica × P. davidiana) подлога је која добро подноси сушу и сиромашна, мање плодна земљишта, као и садржај креча око 5%.
Нове подлоге за шљиву, кајсију, нектарине и бадем
Krymsk 86 (Kuban 86). Нова кржљава подлога за шљиву, кајсије и нектарине настала хибридизацијом Prunus persica x Prunus cerasifera. Има добру компатибилност с нектаринма, бадемом, кајсијом и шљивом. Сорте, калемљене на њу, рано пророде и редовно рађају, с високим приносима и крупнијим плодовима. Подноси сушу. Добра је подлога за тешка и влажна земљишта. Отпорна на нематоде.
Prunus krymsk 1 (VVA-1). Нова кржљава подлога за шљиву и кајсију.
