Баште без лука и нису оне праве. Али, нису сви лукови прави, има и њихових рођака који такође припадају истом роду. То су једногодишње и вишегодишње биљке, а у њиховој фамилији има више од 500 врста, које траже различите климатске и земљишне услове.
Причом и сликом кроз свет лукова провела нас је докторка Јелица Гвоздановић Варга, стручњак Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, и један од наших најбољих познавалаца овог поврћа.
ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ – БЕЛИ ЛУК
Бели лук је једна од најстаријих врста поврћа. Гајио се још у старој Персији. Препознатљив је по карактеристичном мирису и укусу, богат је протеинима, минералним материјама и специфичним етарским уљем чију основу чини алицин – супстанца високог фитонцидног дејства. Користи се у исхрани, као зачин и сировина у фармацеутској индустрији. Садржи више форми, а најраширеније су нецветајући и цветајући лук. Цветајући образује цветно стабло, цваст са ваздушним луковицама и веома малим бројем , који су стерилни. У оквиру нецветајућих, гаје се јесењи и пролећни бели лук.
Без обзира на форму, бели лук има умерене захтеве за топлотом, али тражи много светлости.
СРЕМУШ
Медвеђи лук, дивљи лук, шумски лук – сремуш, расте на влажним ливадама, испод жбунова и у листопадним и планинским шумама. Има продоран мирис белог лука.
Листови сремуша се сакупљају у априлу и мају, а луковице у касно лето и јесен. Луковица сремуша се користи исто као и бели лук. Сремуш подстиче процес памћења, спречава настанак артеросклерозе. Нормализује висок крвни притисак и тиме отклања тегобе које су уз њега везане, вртоглавицу, главобољу. Одличан је код акутне и хроничне дијареје.
ПРАЗИЛУК БОГАТ ВИТАМИНОМ Ц
Празилук је двогодишња биљка, из фамилије лукова. У исхрани се користе листови и лажно стабло. Његов животни век траје две године, а у исхрани има значај због специфичног нежног укуса, високог садржаја бета- каротена и витамина Ц, који се у лажном стаблу у току чувања повећава, јер се спушта из зелених листова у стабло, и оно може бити богатије овим витамином, чак и до 50 процената, од свежег, под условом да се чува на температури од нуле до један Целзијусов степен.
ВЛАШАЦ ИЛИ ЉУТИКА
Лук влашац у неким крајевима зове се још и козјак и љутика. У народу га још зову и “мали брат црног лука”, а има још и називе дробњак, резанац, ситни лук.
Популарност му расте, јер се користи као зачинска биљка коју свако може да гаји. То је вишегодишња врста лука која, за разлику од црног, развија бусен, понекад састављен и од десетак главица. Појединачно главице су дугуљасте и ситне.
Овај лук се производи сађењем појединачних главица, у јесен или рано пролеће. Примењују се мере неге као и у производњи црног лука. У исхрани се користе главице, које су због облика погодне за сецкање, као и млади листови у свежем стању за салату.
ВЛАСАЦ – ЛУК КОЈИ СЕ КОСИ
Власац је веома отпоран на ниске температуре. Када се она спусти испод 16 Целзијусових степени, почиње да се брани од пропадања. Хранљиве материје из листова се постепено спуштају у луковицу, надземни део се суши, и тако ушушкан власац успешно дочека пролеће. И овај лук може да се гаји у саксијама, најчешће на кухињској прозорској дасци.
У исхрани се користе листови, а то је једини лук који се не вади већ коси. Листови су дуги до 25 центиметара, цевасти, сочни и благог, пријатног укуса. У земљи је компактан бусен из којег расте и до 80 изданака. То је биљка која лети формира лепе цветове топле, светлољубичасте или ружичасте боје.
ЦРНИ ЛУКОВИ У ВИШЕ БОЈА
Црни лук је зељаста двогодишња биљка из породице љиљана, пореклом из јужне Азије. Спада међу најотпорније и најстарије врсте баштенског поврћа.
Жути лук
Ово је врста коју људи најчешће користе код кувања. Ради се о врсти која има најјачи укус од свих осталих и за већину јела је најбољи избор, посебно ако желите да карамелитујете неко јело (пун је природног шећера). Богат је дијетним влакнима. Сече се на ситне коцкице.
Љубичасти лук
Љубичасти лук има најбољи укус ако се не кува и одличан је у салатама и за роштиљање. Љубичасти лук садржи мање шећера од жутог и препун је антиоксиданта који смањују ризик од настанка рака. Сече се на колутове и сваки колут се раздвоји прстима.
Сребрњак
Савршен је избор ако желите да вам јела имају више текстуре. Сребрњак има противупална својства и требало би га често јести. Сече се на тракице.
МОГУ БИТИ И УКРАСНИ
Лукови се не користе само у исхрани. Неки, атрактивном бојом и обликом цвета, маме задивљене погледе на вртове и терасе.
Најчешће гајен је Allium giganteum, џиновски црни лук. Красе га округле главице нежне љубичасте боје, пречника и до 10 центиметра, које „седе“ на стабљици високој и до једног и по метра. Цвета од раног пролећа до касне јесени.
Allium schubertii има раскошне цветове који личе на кишобран, ружичасте боје, пречника и до 20 цм. Цветају од касног пролећа па док не захлади.
Allium christophii је биљка ниског раста, порасте свега двадесетак центиметара. Цветови се појављују у јуну и трају до јула.
С. Мујановић
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
