У баштама које се редовно ђубре стајњаком и у којима се не користе хербициди, баш тамо где се поврће гаји у складу са принципима органске пољопривреде, буја много коровских биљака. Углавном то нису само корови већ и изузетно хранљиви и корисни додаци исхрани. Сви корови расту и на окућницама и травњацима.
Заједничко за све такве биљке је да су квалитетна органска храна која расте надохват руке. Не траже никаква улагања, а на трпезама могу да се нађу током целе вегетације. У нашим условима најчешћи јестиви корови су коприва, маслачак, тушт, русомача, црвена детелина, лобода, мишјакиња…
Када упознају њихове нутритивне, а код многих и лековите вредности, многи баштовани ће их, берем у неком крајичку баште, сачувати и на трпезу изнети као својеврсни деликатес.
Тушт (Portulaca oleracea) је једногодишња коровска биљка која се у башти тешко уништава. Највише му прија друштво парадајза, у чијој близини буја. То је здрав и веома користан коров. Обилује антиоксидантима, а најбољи је биљни извор омега-3 масних киселина. Богат је витамином Ц, има и нешто мањих количина витамина А, Б, и Е, а од минерала калцијум, магнезијум, калијум, гвожђе и цинк. Али, садржи и повећану дозу оксалата, због којих га у „дневној порцији“ не сме бити више од једне шаке.
У исхрани се користе млади, сочни листови и изданци који се, код разних народа, различито припремају. Благог су, киселосланог, ароматичног укуса, и негде их додају чорбама, сиревима приликом припреме „фила“ за пите и гибанице, а најчешће се комбинују са осталим поврћем у салатама. У неким крајевима се прже и мешају са ориганом, першуном, белим луком, маслиновим уљем и сиром, а могу да „оплемене“ спанаћ у вариву.
