Dobra godina za voćare u Srbiji
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
На почетку године, на основу потенцијалне родности, прогнозирао сам да ће ово бити једна од роднијих година у Србији после...
VOĆARSTVO SRBIJE DANAS: Svetla tačka naše poljoprivrede
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
(Из уводне речи на 16. конгресу воћара и виноградара Србије)
Да је воћарство веома важна и перспективна грана наше пољопривреде види...
POVRTNJACI NE MOGU BEZ ZALIVANJA: Voda ne sme da presuši, ali ne valja ni...
Поврће има велике потребе за водом током читаве вегетације, посебно у производњи у заштићеном простору, али и у производњи на отвореном пољу, без обзира...
VOĆARSKA NEISKORIŠĆENA ŠANSA SRBIJE: Ribizla ustuknula pred malinom
Иако је Србија своју позицију на тржишту јагодастог воћа практично почела да гради јагодама, све се више прича о рибизлама као шанси за наше...
NACIONALNI PROGRAM TRAŽI NACIONALNU MOBILNOST: Sudbina srpskog sela je sudbina Srbije
Српско село је данас све старије, све празније, све немоћније и у том смислу све зависније од ширег друштва и непосредне државне потпоре. И...
Naši kupinari u svetskom vrhu
Пише: др Александар Лепосавић
Последњих година производња купине у свету има веома изражену цикличност. Највећи пораст производње плодова купине остварен је деведесетих година прошлог века, ...
VOĆARSKI DANI I DIVANI “DOBROG JUTRA“ (1): Gde posaditi voćnjak: Svaka voćna vrsta traži...
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Наше воћарство се убрзано развија и стаје раме уз раме са напредним европским воћарским регионима, али нам се још увек...
Nekoliko koktela fungicida i insekticida
Како помоћи воћкама да донесу здраве и квалитетне плодове, сазнајемо од мр Гордане Јовановић, саветодавца Пољопривредне саветодавне стручне службе у Лесковцу. Она препоручује неколико...
Zdravice – reči koje prenose najlepše želje
Барем једном у животу нашли смо се у прилици да уз чашу вина или другог пића пожелимо домаћину или слављенику све најбоље у животу....
PLASTENICI U PREDZIMSKOM PERIODU: Pod krovom salata, rukola i mladi luk
Према попису из 2011. године, Србија под пластеницима и стакленицима, односно, у заштићеном простору има 5.421,8 хектара, што је, с обзиром на перспективу оваквог...
